"Budi dobar, sine, samo slušaj i budi nam dobar, srce majkino" Bolne scene iz voza koji je srpske vojnike 1999. vozio na Kosovo i Metohiju (VIDEO)
Majka i otac ispraćaju sina jedinca u rat. Vojnik kroz prozor vagona grli dete, privio ga čvrsto... Ljubi ga, nešto mu priča, a oči pune suza!
- Srce moje, sine moj - dovikuje druga majka dok voz lagano kreće na Kosovo i Metohiju.
Uz pisak lokomotive udaljava se od stanice, ostavljajući roditeljska lica ukvašena suzama.
Veoma su potresne te scene iz filma "Voz", koji je nastao noć uoči NATO agresije u martu 1999. godine.
U tim vagonima, kojim su od Beograda do Prištine putovali vojnici da brane otadžbinu, bio je i snimatelj "Zastava filma" Mirko Lukanović.
Teške scene rastanka
Beležio je emotivne trenutke, a te ljudske sudbine uz klepet šina u celinu je uokvirio reditelj Goran Kostić i ostvarenje je potom ovenčano mnogim vrednim nagradama.
Potresne scene filma "Voz" ovih dana masovno se dele na društvenim mrežama.
Grupa srpskih mladića je, 23. marta 1999. godine, dan pre početka bombardovanja Jugoslavije od strane NATO alijanse, vozom krenula na Kosovo i Metohiju. Sva hrabrost, patriotizam, ali i strah i vojnika i njihovih porodica, na jednostavan način je zabeležena u dokumentarnom filmu "Voz".
U dokumentarcu koji je objavljen 2015. godine i koji traje desetak minuta, bez puno reči, vidi se sva drama mladića koji, u želji da odbrane svoju domovinu, vozom putuju u nepoznato.
Vojnici se ukrcavaju. Voz kreće sa stanice Topčider u Beogradu.
U nekim kupeima atmosfera je živa. Mladići pevaju "Vidovdan" i "Srpska se truba sa Kosova čuje".
Međutim, nisu svi raspoloženi. Na nekim licima vojnika vidi se zabrinutost.
Voz prolazi kroz Srbiju, zaustavljajući se na stanicama.
Mladi otac nežno grli dete
A na stanicama rodbina čeka svoje najbliže...
Jedna porodica dodaje vojniku ćerku. Prihvata je kroz prozor voza. Mladi otac nežno privija dete uz sebe i dugo je, najnežnije, grli i ljubi. Sve emocije se vide na njegovom licu.
Voz nastavlja dalje. Noć je. Porodice vojnika su i na sledećoj stanici.
- Ujko je kod tebe. Ništa ne brini! - uverava otac svog sina vojnika, pozdravljajući ga kroz prozor.
- Zaspao sam čim sam izašao iz kasarne - odgovara mladić i dodaje: "Nisam gladan, mama. Žedni smo svi".
Rođaci mu dodaju vodu kroz prozor voza.
"Nemoj da plačeš", neko od rođaka savetuje majku.
Ona, pokušavajući da sakrije strah, ali ipak glasom koji je izdaje, izgovara: "Ćao, sine, srećan put. Budi dobar i slušaj. Nemoj da se sekiraš. Ćao".
- Čuvajte glave! - dodaje otac zabrinuto.
- Budi dobar, sine, samo slušaj i budi nam dobar, srce majkino! - izgovara glasom koji već "puca" pod teretom straha i emocija.
Kurir/ Espreso